Zdravlje i pametni gradovi

Koncept pametnog grada koristi različite vrste elektronskih senzora za prikupljanje informacija potrebnih za upravljanje imovinom i resursima. Spaja informacionu i komunikacionu tehnologiju i razne fizičke uređaje povezane u mreži kako bi se optimizovala efektivnost gradskih usluga i time optimizuje kvalitet svakodnevnih aktivnosti građana.

U vremenu digitalizacije, gradovi se transformišu u digitalne oaze sa ciljem da poboljšaju kvalitet života svojih stanovnika. Cilj je da se mogućnosti koje nam digitalizacija pruža iskoriste na način koji će pružiti ljudima lakši život, ali i sredinu sa manje zagađenja. Ovakav pristup takođe smanjuje troškove života. Pametne aplikacije omogućavaju ljudima da sve pametne parametre prate online, i reaguju u realnom vremenu.

Velike demografske, tehnološke, ekonomske i ekološke promene izazvale su interesovanje za pametne gradove. Evropska unija uložila je mnogo napora za osmišljavanje strategije za postizanje urbanog rasta za svoja šira gradska područja i ulaže u razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju poboljšanja javnih usluga i kvaliteta života.

Primeri implementacije tehnologije pametnih gradova su Dubai, Amsterdam, Barselona, Madrid, Singapur.
U Republici Srbiji gradovi poput Novog Sada, Pančeva i Beograda su počeli sa razvojem i ulaganjima u koncept „pametnog grada”.
Listi ovih gradova pridružuje se i Požarevac koji počinje sa sprovođenjem “Smart City” koncepta.
U Požarevcu je trenutno postavljen punkt za bike sharing i pametno autobusko stajalište.

Građani se pitaju- da li pametni gradovi zaista omogućavaju bolji život?

Trenutno 55% stanovništva živi u urbanim sredinama, i očekuje se da će do 2050. taj procenat porasti na 65%. Urbane sredine, odnosno gradovi, su odgovorni za većinu svetske ekonomske aktivnosti, ali i za potrošnju energije, zagađenost i stvaranje efekta staklene bašte.

Ovo je sve tokom godina znatno uticalo na kvalitet života i zdravlje stanovništva. Cilj je koristiti što manje energije i što manje zagađivati okolinu uz nesmetano svakodnevno funkcionisanje čoveka (transport, informisanost, bezbednost, otpad, vodosnabdevanje i sl.). Da bi se značajno smanjile emisije, urbani centri će morati koristiti manje energije i iskoristiti prednost perioda kada je raspoloživa intermitentna obnovljiva energija. Očekuje se da će “Pametni gradovi” imati ključnu ulogu u postizanju ovih ciljeva.

Senzori i komunikacione mreže, kao i tehnologije koje se koriste za sprovođenje koncepta pametnih gradova, su glavni akteri u postizanju ovih ciljeva.

Pametni parking servis

Korišćenje senzora i aplikacija za pronalaženje slobodnih parking mesta, što smanjuje vreme traženja parkinga i zagađenje

Pametne kante za smeće

Prijavljuju kada su pune, omogućavajući efikasnije prikupljanje otpada. Pametne kante imaju senzore koji detektuju prisustvo otpada i automatski otvaraju poklopac. Pametne kante imaju ugrađene kompresore koji sabijaju otpad, što omogućava da kanta primi više smeća pre nego što je potrebno isprazniti je. Pametne kante mogu imati odvojene pregrade za različite vrste otpada (npr. reciklaža, organski otpad, običan otpad)

Pametni sistemi za upravljanje hitnim slučajevima

Tehnološki alati koji pomažu u efikasnom odgovoru na različite vrste kriznih situacija, kao što su prirodne katastrofe, požari i druge vanredne situacije.

Zaključak je da, pametni gradovi predstavljaju obećavajuću budućnost, gde tehnologija i ekologija idu ruku pod ruku kako bi stvorili bolje i zdravije uslove za život. Kroz pametne tehnologije, možemo smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu, stvoriti efikasniji saobraćajni sistem i bolje upravljati resursima. Ovakvi gradovi nisu samo trend, već ključna komponenta za očuvanje naše planete i obezbeđivanje održive budućnosti za sve nas. Povećavanjem svesnosti o tome povećavaju se i mogućnosti za prihvatanje pametnih gradova i samim tim i napredovanje ka ciljevima koje oni nose.